Urbana mačka i urbani drugari

Šećer - Moj glas razuma. Još uvek se nismo lično upoznali a u moj život je upućeniji od moje rođene majke. Kad malo bolje razmislim, rođenoj majci sam kompletni stranac.

Di: - Razvedena, hiperaktivna plavušica sa Dedinja, riba iz pesme `Turbulencija` by 187 wanna be.

Džez - Predobra da bi bila istinita. Žena od krvi i mesa, sa svim svojim manama, željama, egoizmom, gordošću ali i sa iskrenim verovanjem u pravu ljubav. U braku, tinejdžerski zaljubljena u svog muža i dvoje dece.

Aleks - Razvedena, žena na sve spremna, u stanju da sagradi naselje u kutiji za cipele, obavezno tražiti recept `kako opelješiti bivšeg na sudu za alimentaciju`.

Šećer: Zajedno smo tek dve nedelje a seksamo 8 puta dnevno. Nekad 6 puta u dva sata. Ili 4 puta u sat vremena. Jednom 2 puta u roku od 15 minuta. Umreću mlad od srčanog udara.

UM: Bolje mlad od seksa sa osmehom na licu i u krevetu sa zgodnim komadom nego mator u pelenama u krevetu sa alchajmerom. Ajd ćuti, ti si bar u vezi.

Di: Ja ne želim da ostarim. Zamisli da se zbrčkaš ko šar pei i da dišeš ko Darth Vader iz ratova zvezda.

Šećer: Hahahahah. Idi begaj. I za tvoju informaciju, to nije veza. Mi smo drugari.

Di: Drugari na kari! A mene, na primer, više ne zanimaju seks kombinacije. Rešila sam da se opametim i udam. Bogato. Drugi put ću valjda imati više sreće.

UM: Lujko. Kaže se treća sreća. Ako kaniš da se udaš za punišića sirovinu, bukiraj se u Majdanu. `Kratki s mlekom, čuveni vitaminski koktel i muž za poneti, molim!`

Šećer: Ja mila mogu da te podržim tako što ću se u ime ljubavi odreći olimpijade u seksu i pomiriću se sa bivšim. Iovako mi jebeno fali.

UM: Misliš, podgrejaćeš supu. Mene isključite iz solidarnosti. Ja hladnu supu jedem samo ako je gaspaco.

Di: Onda ćeš ti da nosiš štafetu. Neko mora da nas predstavlja na olimpijadi.

Džez: Podsetite me šta ja tražim sa vama?

UM: I ja se pitam. Poštena, smerna žena. U braku još iz doba dinosaurusa. Dvoje preslatke dece! Trči koliko te noge nose!

..................................................................................................................................

Problemi ujutru izgledaju manje strašno. Čudovišta postoje samo u mraku. Plaše malu decu na spavanju. Kad svane, ti si gazda. Nad čudovištima. Nad problemima i emocijama.

Moja Džez ponovo je tužna. Dvoje dece. U braku 12 godina. Preterana Džez. Presenzualna. Preiskrena. Prenapeta. Predobra da bi bila istinita. Žena od krvi i mesa, sa svim svojim manama, željama, egoizmom, gordošću ali i sa iskrenim verovanjem u pravu ljubav. Bori se sa samom sobom da zadrži uverenje da je u današnjem svetu za jednokratnu upotrebu moguće ostvariti ljubav za sva vremena.

Jebeno ostaneš bez daha kad vidiš njih dvoje kako su i posle 12 godina braka nenormalno, tinedžerski, impulsivno, i strasno zaljubljeni jedno u drugo. Održavanje strasti u braku je celodnevni posao za koji bi trebalo da uvedemo platu, regres i godišnji odmor.

UM: Lujka emotivna. Uspela sam da je nasmejem. Pokušala sam da je ubedim da okrene list i posveti se sebi.

Aleks: Koga ti ne nasmeješ taj se rodio bez prirodne doze endofrina. Šta je sada po sredi?

UM: Probudila se očajna jer ponovo ne razgovara sa mužićem pužićem.

Rekla sam joj da skuva kafu i pusti sebi neku muziku koju voli. Da izađe na terasu i diše duboko. Da razvuče osmeh preko lica, udahne dan i započne jutro raspoložena.

Aleks: Kakav divan predlog! Njoj je stvarno preko potrebna lekcija iz starog dobrog Sunđer Bob optimizma!

UM: Kada nauči da voli sebe, voleće je i drugi. I taj njen pužić, trčaće za njom i moliti je na kolenima da se pomire i prevaziđu konflikt. Spomenula je nekakvo ethno selo koje bi volela da vidi. Poznaje lika koji bi nas ugostio na par dana. Predložiću joj da oteramo sve u tri lepe i zapalimo tamo da se opustimo.

..................................................................................................................................

Sve moje drugarice drže nekakvu dijetu na kiselom kupusu. I sve su smršale jako. I sve smrde na kupus, jako. Tako da sam odlučila da se sa njima čujem samo telefonom, dok su na dijeti. Stomak mi se prevrne kad im se približim. Jebeno nikada nisam i neću biti na dijeti. Posebno ne na smrdljivoj. Odricanje od čokolade ravno je odricanju od seksa a to je ravno mazohizmu.

Ja ipak spadam u sočne žene. U žene izraženih atributa. Što bi rekli, `ima me`. I tako nameravam da ostane. Negde sam pročitala živu istinu i od onda se toj crkvi molim: `život nije put čiji je cilj doći do groba sa atraktivnim i dobro očuvanim telom. Bolje bi bilo da do njega stignemo sa čokoladom u jednoj i martinijem u drugoj ruci, totalno potrošenog tela, uz povik `au, kakvo putovanje!`

Tako smo Džez i ja, sa nekoliko boca martinija u prtljažniku i idejom da brzinski još malo potrošimo tela koja su još uvek u dobroj kondiciji, za vikend zapalile u Bosnu. Džez poznaje matorog hipika slikara koji ima kuću u šumi među planinskim potocima u ethno selu Zelenkovac. Čekaj malo, poznaje?! I to u šumi među planinskim potocima? Zovite me Crvenkapa i javite vuku da dolazim sa drugaricom.

Selo Zelenkovac ima Sanu, bistru reku, izvor zdravlja i lepote. Džez i ja imamo podočnjake od puta dugačkog čitavu večnost i grčeve u želucu od gladi. Sreća da čika Boro Janković danas na meniju ima slaninu, vruću pogaču i kajmak od neobranog mleka, u inat svim dijetama kupusarama. Ovde si obrao kajmak samim tim što si prisutan i što udišeš svež planinski vazduh.

Kad se kajmak rastopio preko vrućeg hleba, sve je postalo lako. A kad su se na izvor spustila dva frajera iz kampa Sana 09, postalo je i zanimljivo. Srećom da do izvora vodi samo jedan putić te se frajeri spustiše kod nas. Popi`,`Džez`, zdravo!`Karlo`, `Laki`, zdravo živo i vama`. Pa sad, da je živo, i nije. Ali je sveže, jer je mrak već počeo da pada. Džez žuri da smaže svoju trostruki bajpas večeru pa da sa čika Borom zapali do lokalnog ribara po pastrmku za sutrašnji roštilj. Ustvari Džez ima muža a kad si u braku onda mu sklapanje prijateljstva sa zgodnim macanima dođe isto što i nepropisno parkiranje. A Laki je već meri uzduž i popreko. Toliko očigledno da mi dođe da mu ponudim šnajderski santimetar. Prirodna je to reakcija, kad uzmeš u obzir njene bezobrazno plave oči i usne i guzu gospođe Džesike Rodžer. Ne brinem ja za Džez. Brinem za momka. Mojoj Džez bi, ustvari, iz bezbednosnih razloga, trebalo na leđa zakačiti oglasnu tablu: `ne kačiti se sa ovom mačkom, ima muža trostrukog prvaka u body buildingu koji ne razmišlja dva puta da upotrebi silu`.

UM: Do jaja je ovde. A vi ste iz kampa?

Karlo: Smaračina i pederbal. 15 frajera na 5 žena. Sva sreća pa nam je poslednje veče. Vas dve spavate kod brke?

UM: Aha. Ako vam u kampu nisu poslužili večeru, možemo da podelimo našu. Ja sam već unela dovoljno kalorija da posečem šumu i iscepam drva za potpalu. Taman Boro sutra sprema ribu na roštilju.

Karlo: Jel to poziv?

UM: Samo ako te pusti dečko.

Karlo: Samo ti zajebavaj. Daj otkini komad `leba i slanine za novog drugara, drvosečo.

UM: Jebo te, sramota me da te ponudim martinijem. Ne uklapa mi se u okruženje i neću da pomisliš da sam neka fensi riba.

Karlo: Snimio sam ti zlatne čizmice još iz kampa. Nisi fensi kao što ni Boy George nije muško. Laki, daj šljivu!

Džez: Bolje da krenem po tu ribu...

UM, Džez na uvo: Ti si riba. Štrikaš dok se situacija nije otela kontroli. A baš sam se ponadala da ću te videti u `tri šljive na eks` elementu.

Džez, UM na uvo: Srećno sa Karlom. Mali se primio opasno. Ne preteruj sa šljivom i nemoj da nas obrukaš na olimpijadi.

Kad smo moj novi prijatelj Karlo i ja ispratili Džez po ribu i kad ga je Laki izduvao kod Džez pa smo mu namignuli da nas ostavi same, udarili smo po čika Borinoj šljivovici.

Zk jedna šljiva. Zk druga šljiva. Zk treća i bliski susret sa potokom. Kladim se da vam nikad iz prve nije uspelo da zafrljačite haljinu i zakačite je za najvišu granu na obližnje drvo.

UM: Šta mi je sa kolenima? Klecaju nekako. I manta manta manta sve mi se manta kad vidim te ....

Karlo: Ne viči da te šumar ne obori poluautomatskom beretkom. I drži se za mene sekice, ja ću da te spasim. Da sam znao da alkohol na tebe deluje kao vijagra na mladog majmuna, ponudio bih ti sirup od trešnje na rastvaranje.

UM: Au gola sam. Kad bi mog`o da mi do`vatiš haljinicu, tarzane.

Karlo: Imaš odličan hitac mala. Ovo ti noćas ni Sergej Bubka neće skinuti sa drveta. Nego, `de sad golu da te sprovedem kroz kamp. Jebeš mi mater ako sutra ne izađemo u lokalnim novinama.

UM: A jel imaš ti broj telefona tog Sergeja da ga pozovemo, možda dečko još nije leg`o da spava heheheheh.

....................................................................................................................

Ako do sada niste doživeli istinski mamurluk onda ga preskočite u životu. Glava mi brundi kao lokomotiva na mlazni pogon. Iznemoglo telo mi se opružilo u bestežinskom stanju na krevetu ko šnenokne u tepsiji i imam blagu temperaturu. A u pederbal kampu je noćas spavala i nekakva religiozna grupica i sad pevaju krišna krišna hari hari, hari hari krišna krišna i tako u krug, povratiću majke mi, da bar pevaju horizontalno...

Džez mi viri kroz trepavice i smejulji se.

Džez: Dobro jutro, pijanduro.

UM: Draguljče, ne kezi se nego mi donesi kafu i lokalne novine i priključi me na infuziju.

Džez: Sve za tebe, lutko popularna. Karlo i Laki su zapalili za Beograd jutros oko osmice. Romeo ti je ostavio poruku a čika Bora ti je otkačio haljinu sa drveta i poručio ti da si za svoje godine dobrodržeća. Kaže da i ronilački klub i planinarsko društvo Horizont iz Bihaća dele njegovo mišljenje.

Poruka od Karla:

Fensi šmensi,

ovo je moj broj. Javi se u Beogradu pa da te vodim na sok. Osim ako si pre za šljivovicu, pa da se kupamo u fontani na trgu Nikole Pašića ;).